Mjesečne arhive: Maj 2016.

Duchamp, mokrenje

netko 1954

 

Bratu se u Americi
Stalno obnavlja kamen u bubregu
 
On ga krvavo izmokri
Ali ovaj se kroz vodu kroz pijesak kroz pustinju opet vrati
U bubregu se oloji
 
Prvi put kamen mu je u bubregu niknuo
U rovu na zimu kod Han Pijeska
I otad se obnavlja i ponavlja:
 
I ovaj kamen zemlje Srbije
Kojeg krvavog u komadima iznova ispišavam
 
Han od pijeska stvrdnut u prehlađen bubreg
I boli i boli dok ne
Odzvoni u američku šolju
Našogrudan, graničan, usamljen i crn

Inkognito božanstva, kenosis

Kad je zbog kemoterapija
Izgubila kosu
 
Nosila je periku napravljenu od
Sačuvane kose svoje bake
Davno odrezane za bakino krizmanje s djevojčicama
 
Tako se i smiješila
Djed je noću dolazio
Milovao je po kosi šaptao joj u jastuk ne boj se ne boj se
Dušo dušo moja ne boj se

Kaplani

mahler_ich_1

G. Mahler, photo Emil Orlik, 1902.

 

 

(za Almina Kaplana)

 

Prvoga dana godine 2016. umro je Gilbert Kaplan (1941)
Dirigent – majstor Mahlerove Druge simfonije, majstor za svih
209 strana Gustavove partiture.

Maestro Kaplan bio je financijski stručnjak,
Koji je toliko zavolio Drugu Mahlerovu
Da je naučio dirigirati i postao malerolog Druge, tumač i čuvar.

Do smrti je ravnao sa preko 80 različitih filharmonija
Koje su simfoniju izvodile za nekih sat i dvadesetdevet minuta,

Jer maestro Gilbert Kaplan dirigirao je samo tu i nijednu drugu simfoniju.
I ničiju.
Po čitavom svijetu od Pekinga, Zagreba, Moskve ili New Yorka.

Tri su pitanja Mahlerove Druge, govorio bi maestro Kaplan:
Zašto si živio, zašto si se borio i zar nije život
Samo velika stravična šala?

Znam svaku bilješku u partituri, svaku mahovinu koja bi se nahvatala
Na sjeveru nota ili po pauzama.
Svaku notu iznova prebrišem kao
Bakarno posuđe kakvo kirurzi nađu uz tumore po utrobama.

Uzalud podmećemo tanjure – obraz je taj koji zamašćuje masku iznutra.
Kapi se kupe u kaplani, kap lani, kap preklani,
A pijesak se klepsidri i preokreće plićacima uz oseke.

 

 

Ja jestam svu svoju jesamoću

mrtvi matoš

 

Ušli smo trojica u oklopno vozilo
Polumrak i brzoudisanje
Kad smo kasnije mrtvi razmijenjivani
Do pred noć nismo znali na kojoj smo strani
*
Za to doba zaogrnuta šinjelom
Kao uz neko jezero neki sok
Ta se granata pazila odmarala osamila
Nedovoljno odlagala
*
Nebo se zakapilari munjom
Akmeisti velika slova okapljavaju
Na linoleum
Na nesakupive krhotine
*
Orao protepava u biljolovu
Majci se ime smežurava
Na ostarjeloj očevoj ramenoj tetovaži
Dijalogonala na usni
*
Zglob su dvije kosti koje bi da se
Dodirnu
Trzaj retrovizorskog krsta
Isus zanjihan kočenjem pred udes

Ivo Lola je sam

Ivo-Lola-Ribar-sa-izlozbe-zivot-i-smrt-heroja...

 

Najdraža moja
Raštiklao sam sjekirom dud
Viši od našivene ptice na zastavi
 
Usna je stidni dio vode
Mravinjanje prema imenu
 
Nošenom iz rječnika u rječnik
Crvenom i zgužvanom
Kao maramica u prsnom džepu
 
Ime iskušano dosadom
Doviknuto zapisano i
Odviknuto od hodanja natrag imenošeniku
 
Svaki dim naježi tetovažu petobrojke na podlaktici
Svaki se dim osvrne
Na svoje tiktakanje u šibici
 
Svaki u zavjetrini
Iza ugljonosne zemlje
Okopava svoju vatru